Intro (x4) Verso 1: Malo mi je falilo da napravim sranje. Dokle višedušo da pališ se na guranje? Nemoj da si lakoverna, nisi više mala. Na ispitu zrelosti baš si nisko pala. Break Verso 2: Oduvek si želela nekog poput mene, a u svojoj glavi misliš da sam smrt za žene. Nemoj da si blesava, nije tako mila. Što od mene uporno ti praviš debila? O ne (o neee) O ne (o neee)... Break (x4) Verso 3: Sve je komi?no i ironi?no i ova scena ka da je ispala iz nekog filma Woody Allen-a. Glupi vic, bizarna šala. Pitan se za koliko njih si znala. Gledam te dok skupljaš krhotine s poda i mislin "O Bože, kako je zgodna!" Ležin paraliziran, nemo?an, sjeban.. umirem, možda za minut, možda sedam. U glavi mi se nekim ?udom bistri, pija san vino, a posli toga viski. A ti, ka uvik pila si porto, ne znam u kom trenu si mi mogla usut otrov u ?ašu. Ko ?e ga znat, zadnja stvar na koju bi mislija, moglo je bit bilo kad. Metalni okus u ustima, jasno, arsen! U zraku još ?utim tvoj parfem. "Poison", si?an se Bleda i onog vikenda kad san ti poklonio njega. Zvono je na vratima, miruj, oti?i ?e. Nek misli da nema nikog kod ku?e. Al ideš i otvaraš, ?ujem smijeh, stižeš. Vidin noge i poznate ?izme Takve ima moja žena... i više ne vidin ništa i više me nema...