Vece ne mirise na rakove i skoljke Mesec je bleda slika boje cimeta Uzimas cipele za setanje kroz snove Ulica voli ritam tvojih koraka kad hodas ne zastajkujes i zamlju ne dodirujes a mene ne primecujes i uporno se trudis da me prodje pozuda jos drhtim od tvog pogleda iz nekih starih razloga ne mogu da se sredim Vetar se provlaci kroz nepoznate reci Asfalt se miluje sa tvojim stiklama Suvise mekan da bi mogao da spreci Ovde je vece puno tvojih tragova