Intro: verse 1 U porozoru kisa moje lice uzdah tvoj hladno je. Jos samo vetar vuce mrtve papire u krugove. A senke proslosti dolaze i nemam hrabrosti da pobegnem opet je vreme za slicice drage za police. Telefon mi ne moze vratiti sunce tvoga osmeha. Ni retka pisma sto stizu od sluacaja do slucaja. Al svega setim se bar na tren iako proslo je volim te. I nema nade da iz sobe sad isteram duhove. Ko tvoj Kerber pred vrata ti dodjem Ko tvoj Kerber nikome te nedam Ko tvoj Kerber ja uzalud cekam na kost. Ko tvoj Kerber pred vrata ti dodjem Ko tvoj Kerber nikome te nedam Ko tvoj Kerber ja uzalud cekam na kost, malu kost.